U Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti ”Dr Slavoljub Bakalović” u Vršcu, art terapija predstavlja jedan od najdragocenijih vidova rada sa korisnicima – spoj kreativnosti, terapijskog procesa i ličnog osnaživanja. Program se sprovodi u okviru Odeljenja za radnu terapiju i rekreaciju, koje već decenijama igra ključnu ulogu u rehabilitaciji i psiho – socijalnom oporavku pacijenata. Odeljenje pruža raznovrsne sadržaje, ali art terapija zauzima posebno mesto zbog svoje višeslojne vrednosti – od emocionalnog oslobadjanja do razvoja finih motoričkih veština i jačanja samopouzdanja.
Jedinstven aspekt ovog pristupa u Vršcu jeste činjenica da ceo umetnički proces počinje izradom sopstvenog slikarskog rama. U stolarskoj radionici, korisnici prvo izradjuju ramove od drveta – mere, seku, spajaju letvice. Potom sledi razvlačenje platna, zatim njegova impregnacija, kako bi bilo spremno za slikanje. Ovakav pristup pruža korisnicima priliku da osete svaki korak procesa i da, bukvalno, od nule stvore sopstveno platno. Sama aktivnost slikanja dolazi na kraju – kao kruna ličnog rada i izražavanja. Tema rada može biti slobodna, vodjena ili simbolična, u zavisnosti od terapijskog cilja. Gotove slike se često izlažu unutar bolnice, čime se dodatno afirmiše osećaj uspeha, pripadnosti i poštovanja medju korisnicima, ali i kroz izložbe van zidova ustanove.
Livija Stanojev, rukovodilac Odeljenja za radnu terapiju i rekreaciju ističe da radna terapija, a naročito art terapija, ima neprocenjiv značaj u procesu oporavka korisnika: “Kroz umetnost se pacijenti izražavaju bez pritiska, bez potrebe za verbalizacijom emocija koje su često duboko potisnute ili teško izgovorljive. Sama činjenica da od sirovog drveta, sopstvenim rukama, naprave ram, pripreme platno i potom naslikaju delo – ima snažan terapeutski efekat. To nije samo kreativni čin, to je i dokaz lične vrednosti, kontinuiteta i sposobnosti. Osoblje odeljenja za radnu terapiju i rekreaciju radi na tome da svaki korisnik pronadje svoj put – bilo kroz umetnost, drvo, tekstil, baštu ili sport. Pored terapeutske vrednosti koju ima unutar bolničkog okruženja, art terapija pruža i mogućnost šire društvene inkluzije kroz organizovanje izložbi radova korisnika. U saradnji sa gradskim galerijama, kulturnim centrima i drugim institucijama, postoji prostor da se radovi nastali u okviru terapijskih radionica predstave široj javnosti. Ovakve izložbe ne samo da afirmišu umetnički potencijal korisnika, već značajno doprinose i destigmatizaciji osoba sa mentalnim smetnjama, prikazujući njihove sposobnosti, senzibilitet i lični izraz. Kontakt sa publikom, kao i priznanje koje dolazi izvan bolničkog sistema, dodatno podstiču osećaj lične vrednosti, ponosa i pripadnosti zajednici. Art terapija se posebno izdvaja, jer spaja i emociju i veštinu. Kada neko prvi put u životu naslika nešto što doživi kao ”svoje”, to ostaje zauvek urezano i u njemu, ali i u nama zaposlenima.”
Art terapija u ovoj ustanovi nije samo terapijska metoda – ona je most ka ličnoj slobodi i jedan od najsvetlijih primera humane, posvećene psihijatrijske prakse.
