У Специјалној болници за психијатријске болести ”Др Славољуб Бакаловић” у Вршцу, арт терапија представља један од најдрагоценијих видова рада са корисницима – спој креативности, терапијског процеса и личног оснаживања. Програм се спроводи у оквиру Одељења за радну терапију и рекреацију, које већ деценијама игра кључну улогу у рехабилитацији и психо – социјалном опоравку пацијената. Одељење пружа разноврсне садржаје, али арт терапија заузима посебно место због своје вишеслојне вредности – од емоционалног ослобађања до развоја финих моторичких вештина и јачања самопоуздања.
Јединствен аспект овог приступа у Вршцу јесте чињеница да цео уметнички процес почиње израдом сопственог сликарског рама. У столарској радионици, корисници прво израђују рамове од дрвета – мере, секу, спајају летвице. Потом следи развлачење платна, затим његова импрегнација, како би било спремно за сликање. Овакав приступ пружа корисницима прилику да осете сваки корак процеса и да, буквално, од нуле створе сопствено платно. Сама активност сликања долази на крају – као круна личног рада и изражавања. Тема рада може бити слободна, вођена или симболична, у зависности од терапијског циља. Готове слике се често излажу унутар болнице, чиме се додатно афирмише осећај успеха, припадности и поштовања међу корисницима, али и кроз изложбе ван зидова установе.
Ливија Станојев, руководилац Одељења за радну терапију и рекреацију истиче да радна терапија, а нарочито арт терапија, има непроцењив значај у процесу опоравка корисника: “Кроз уметност се пацијенти изражавају без притиска, без потребе за вербализацијом емоција које су често дубоко потиснуте или тешко изговорљиве. Сама чињеница да од сировог дрвета, сопственим рукама, направе рам, припреме платно и потом насликају дело – има снажан терапеутски ефекат. То није само креативни чин, то је и доказ личне вредности, континуитета и способности. Особље одељења за радну терапију и рекреацију ради на томе да сваки корисник пронађе свој пут – било кроз уметност, дрво, текстил, башту или спорт. Поред терапеутске вредности коју има унутар болничког окружења, арт терапија пружа и могућност шире друштвене инклузије кроз организовање изложби радова корисника. У сарадњи са градским галеријама, културним центрима и другим институцијама, постоји простор да се радови настали у оквиру терапијских радионица представе широј јавности. Овакве изложбе не само да афирмишу уметнички потенцијал корисника, већ значајно доприносе и дестигматизацији особа са менталним сметњама, приказујући њихове способности, сензибилитет и лични израз. Контакт са публиком, као и признање које долази изван болничког система, додатно подстичу осећај личне вредности, поноса и припадности заједници. Арт терапија се посебно издваја, јер спаја и емоцију и вештину. Када неко први пут у животу наслика нешто што доживи као ”своје”, то остаје заувек урезано и у њему, али и у нама запосленима.”
Арт терапија у овој установи није само терапијска метода – она је мост ка личној слободи и један од најсветлијих примера хумане, посвећене психијатријске праксе.
