Хемофарм фондација је покренула националну кампању НЕСАЛОМИВИ са циљем подизања свести јавности о очувању менталног здравља и стварања друштвеног покрета за борбу против депресије и стигме која прати оболеле. У СБПБ ”др Славољуб Бакаловић” у Вршцу уведена је 24 часовна телефонска СОС линија за пружање психосоцијалне помоћи нашим суграђанима. Стручну помоћ пружа 10 запослених наше установе, 2 психолога и 8 психијатара. У оквиру кампање обезбеђен је бесплатан СОС број 0800 001 002, путем ког грађани могу потражити стручну помоћ. Број позива грађана је велики, што додатно потврђује процене стручњака према којима све већи број људи пати од стреса, анксиозности и депресије, али и указује на алармантност ситуације и неопходност укључивања целог друштва.
У сарадњи са Асоцијацијом независних електронских медија (АНЕМ) и уз подршку Канцеларија ОЕБС у Србији Хемофарм Фондација је организовала на Копаонику едукацију лекара који раде на СОС линији у оквиру пројекта за борбу против депресије и стигме Несаломиви и оператере Сигурне линије за безбедност новинара како би се унапредио рад пружања помоћи особама које се боре са менталним поремећајима.
Скупу је присуствовало 40 лекара из три специјалне болнице за психијатријске болести у Вршцу, Ковину и Горњој Топоници који чине националну мрежу за пружање бесплатне и анонимне 24/7 психо-социјалне подршке грађанима путем СОС телефона 0800/001 002. Исто тако, оператери АНЕМ-ове Сигурне линије који пружају бесплатну 24/7 помоћ новинарима чија је безбедност угрожена 0800/100 115, присуствовали су едукативним радионицама о техникама и алатима који се користе у раду на телефону приликом пружања емотивне подршке особама у кризи коју је одржао Центар за емотивну подршку и превенцију самоубиства – Срце.
О сарадњи две важне СОС линије и међусобној подршци разговарали су представници Хемофарм Фондације, директори Специјалних болница, психолози и новинари, оператери линија.
Директорка фондације Сузана Ђорђевић се захвалила лекарима три специјалне болнице на свему што чине у оквиру пројекта Несаломиви. Указујући на то да су психолози и психијатри који раде на СОС линији често једине особе којима се особе које се боре са менталним поремећајима обраћају, она је додала да је до сада подршку путем ове линије добило више од 17.000 људи.
Председник УО АНЕМ-а Веран Матић објаснио је да последњих неколико година ради и као оператер Сигурне линије за безбедност новинара те да је кроз разговоре са угроженим новинарима схватио колико им је неопходна здравствена подршка. Уз подршку ОЕБС-а, урађена је анализа менталног здравља новинара која је показала забрињавајуће резултате.
Професорка психологије на Филозофском факултету у Београду Тамара Џамоња Игњатовић путем видео линка је представила резултате ове анализе, нагласивши да битну улогу новинара у друштву треба да прати и већа системска брига за њихово ментално здравље.
Резултати анализе су показали да чак 70% новинара који су учествовали у истраживању сматра да оно о чему извештавају оставља неке психичке последице, а скоро сви сведоче о хроничним обољеним од којих је већина проузрокована стресом. Према речима проф. Џамоња Игњатовиц, петина медијских радника има дијагнозу пост-трауматског синдрома, трећина има виши ниво стреса, али се више од половине новинара није обратило за помоћ иако су имали тегобе.
Скупу су се обратили и новинари аутори анализе, Јована Глигоријевић и Бранко Чечен, који су нагласили да многи новинари не препознају да је стрес ком су свакодневно изложени на послу узрок проблема, да су теме које највише утичу на новинарски стрес ратно извештавања, родно засновано насиље, организовани криминал и да је, глобално гледано, једино смртоносније занимање од новинара – дрвосеча.
Радионице које су потом уследиле бавиле су се темама као што су представљање основних алата интервенције за пружање подршке путем телефона, специфичности рада са особама које су доживеле губитак – компликовано туговање, владање техникама за избегавање манипулативних разговора, специфичности и изазови рада са суицидним пацијентима, као и веома важно избегавање негативних последица рада на СОС линији и стварање система подршке за оператере оваквих СОС линија.
Сузана Ђорђевић и Веран Матић су на крају радионице нагласили да ће све више бити потребна врста помоћи коју пружају лекари окупљени у мрежу Несаломиви и да је дестигматизација обраћања за помоћ психологу или психијатру неопходна широм Србије.
