Radionica pod nazivom “Lepota različitosti” u Savetovalištu za mlade održale su Svetlana Kalnak, diplomirani terapeut i Nataša Babeu, medicinska sestra – vaspitač. Radionica je otpočela stihovima pesme koju je napisala Nataša Babeu.
LEVORUKIĆ MAŠA I DRUGARICA STAŠA
U jednome selu baš dole kraj reke,
videh Mašu veselu što stoji kraj smreke.
U školu je pošla sva slova da uči,
kraj kućice prošla nauku da izuči.
Nastavnica zadala sve zadatke razne,
pa se Maša jadala sad zbog sveske prazne.
Dok svi pišu udesno i olovku drže,
Maša piše ulevo čini se još najbrže.
Pa se vrti okolo u stroj kada stupe,
teška li si školo kad sednu u klupe.
Malo je zadirkuju ona piše levom,
štošta i uzvikuju učine neveselom.
Al tu Staša skoči hrabro da je brani,
odlučno se suoči i na njenoj strani.
Nije lepo kažem smejati se nekom,
istinu da dokažem rekoh dečku prekom.
Maša je drugarica ove naše čete,
vedrog, milog lica pravo dobro dete.
Zato nije važno kojom rukom piše,
prijateljstvo pravo neka suze briše.
Nakon odrecitovanih stihova usledio je razgovor sa decom o njihovim iskustvima, kako su se osećali u sličnim ili istim situacijama, kao u pesmi, kako su reagovali i da li su i bodrili jedni druge u prevazilaženju negativnih osećanja. Akcenat radionice bio je na tome da su upravo različitosti ono što krasi svakoga od nas i, na kraju, to je predstavljeno kroz kreativni rad – napravljen je zajednički cvet sa porukom: Svi smo mi različiti, ali jednako vredni.
