Služba za specijalističko-konsultativne preglede

Administrator_SBPB

Načelnik odeljenja
dr Miroljub Stojanović
spec.psihijatrije
supspec. kliničke farmakologije-farmakoterapije

Služba za specijalističko konsultativne preglede u svom sastavu ima: ambulante, kabinete, savetovališta, dispanzere, odsek za psihološku delatnost,odsek za socijalnu zaštitu, odsek za medicinsku statistiku.

AMBULANTE

  • Prijemna ambulanta
  • Neurološko-psihjatrijska ambulanta
  • Ambulanta za bol

KABINETI

  • Kabitnet za EEG
  • Kabinet za Duplex scan pregled krvnih sudova glave i vrata i TCD pregled
  • Kabinet za prevenciju moždanog udara
  • Kabinet za kliničke studije
  • Kabinet za kontinuiranu edukaciju 

SAVETOVALIŠTA

  • Savetovalište za epilepsiju
  • Savetovalište za bolesti zavisnosti od alkoholizma i droga
  • Savetovalište za porodičnu terapiju

DISPANZER

  • Dispanzer za dečije i adolescentne psihijatrije
  • Dispanzer dnevne bolnice
  • Dispanzer za bolesti zavisnosti

 

AMBULANTE

Prijemna ambulanta
– Vrši prijem bolesnika na stacionarno lečenje, na osnovu indikacije za prijem i na osnovu propisane, odgovarajuće medicinske i sudske dokumentacije.

Neurološko-psihijatrijska ambulanta
-Vrši pregled neuropsihijatrijskih ambulantnih bolesnika i predlaže prijem ukoliko se za to ukaže potreba.
-Vrši preglede i obrade pacijenata za invalidsku komisiju.
-Obavlja preglede i daje forenzičko mišljenje na zahtev suda.
-Obavlja konsulatacije sa psihološkom službom prema ukazanoj potrebi.
-Vodi odgovarajuću medicinsku dokumentaciju o javljanju bolesnika na pregled i ordiniranoj terapiji.
-Vodi sudsku i medicinsku dokumentaciju za pacijente koji imaju izrečenu meru lečenja na slobodi od strane suda

Ambulanta za bol

-Osnova terapije bola kao biopsihosocijalnog fenomena je multimodalni pristup gde se terape teraputi bave somatskim, psihičkim i socijalnim aspektima svakog bolesnika.
-Cilj terapije bola je redukcija ili potpuno otklanjanje bola. Dostupne su brojne metode lečenja i uključuju farmakoterapiju, psihološke postupke, fizikalne metode, intervetme amesteziološke procedure. U ovoj ambulanti radiće neurolog, psihijatar, klinički farmakolog, psiholog.
-Neurolog će dijagnostikovati i lečiti neuropatske komponente hroničnog bola maligne etiologije, neuropatije kao posledice toksičnosti citostatika i radioterapije, polineuropatije, postherpetične neuralgije, trigeminalne neuralgije, hronične glavobolje i migrene, bola povezanog sa multiplom sklerozom, bola nakon cerebrovaskularnog insulta. Pored anamneze i neurološkog pregleda, neurolog će kvantifikovati bol upotrebom analognih skala i upitnika i sačini će terapijski plan lečenja bola, prema preporukuka Nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za hronični bol maligne etiologije i akutelnih preporuka za lečenje neuropatkog bola.
-Uloga psihijatra u timu je da proceni psihosocijalne dimenzije bola, utrvrdjivanje prisustva psihijatrijskog i psihosomatskog komorbiditeta ( depresija, anksiozni poremećaji, insomnija ) i lečenja istih prema preporukama Nacionalnih vodiča dobre kliničke prakse u cilju poboljšanja funkcionalnosti i kvaliteta života. Takodje, primena farmakoterapije prema Nacionalnim vodičima dobre klinične prakse u tretmanu hroničnog bola uključuje TCA i SNRI antidepresive i antikonvulzive što iziskuje doziranje od strane psihijatra.
– Klinički farmakolog će prilagodjavati doze leka kod starijih pacijenata, osoba sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega, pacijenata sa pridruženim bolestima procenjivaće interakcije lekova, radiće na identifikaciji neželjenih efekata farmakoterapije i tretmanu istih.
– Osim farmakoterapije, pacijentima biće dostupne i nefarmakološke metode lečenja koje će pružati psiholog sa akcentom na kognitivno-bihejvioralnu terapiju.
– Hospitalizovani pacijenti u okviru palijativnog zbrinjavanja hroničnog bola maligne i nemaligne etiologije bili bi pod kontinuiranim nadzorom neurologa uz konsultaciju lekara drugih specijalnosti.

KABINETI

Kabinet za EEG
– Obavlja preglede za hospitalozovane i ambulantne bolesnike
– Obavlja elektro-encefalografsku dijagnostiku
– Obavlja EEG preglede u budnom stanju i spavanju
– Učestvuje u timskoj obradi hospitalizovanih bolesnika od epilepsije i srodnih bolesti.

Kabinet za dopler, TCD i dopler pregleda krvnih sudova
– Ovaj kabinet obavlja poslove za hospitalizovane i ambulantne bolesnike.
– Dopler-sonografiju krvnih sudova mozga obolelih od cerebrovaskularne bolesti.
– Redovno praćenje pacijenata sa patološkim nalazom, konzervativnim tretmanom i pripremom za eventualne operacije.
– Postoperativno praćenje pacijenata.Stručno saradjuje sa ustanovama ( instituti i klinike) koje su specijalizovane za ovu patologiju.

Kabinet za prevenciju moždanog udara
– U sklopu ovog kabineta postoji ultrazvučni kabinet u kojem rade 3 lekara, jedan neurolog-neuroangiolog i dva neuropsihijatra-neuroangiologa, koji vrše pregled ekstrakranijalnih i intrakranijalnih krvnih sudova. Na ovaj način otkriva se asimptomatsa stenoza karotidne arterije ultra zvukom i oboleli se upućuju u tercijalnu ustanovu Instituta za KVB “Dedinje” u Beogradu radi karotidne endarektomije.
– U sklopu Bolnice odvija se svakodnevni rad na primarnoj i sekundarnoj prevenciji moždanog udara. Definišu se faktori rizika na koje se može uticati ( hipertenzija, dijabetes, dislipidemija, atrijalna fibrilacija i drugi kardiološki poremećaji), uvodi se terapija u skladu sa preporukama Nacionalnog vodiča za moždane udare.

Kabinet za kliničke studije
– Kabinet za kliničke studije bavi se organizacijom i izvodjenjem kliničkih studija, naučnih istraživanja i svakodnevnim pregledom i lečenjem pacijenata koji aktuelno ne sudeluju u studijama ili istraživanjima.Kabinet realizuje naučnoistraživačke projekte podržane i/ili dobijene konkursom od nadležnog ministarstva ili drugih institucija u Republici, kao i prihvaćene medjunarodne projekte i istraživanja postavljena u samoj Bolnici. Realizuje klinička ispitivanja lekova od prve do četvrte faze, kao evaluaciju sopstvenih istraživanja.
– U najširem smislu, bavi se lečenjem, edukacijom i istraživanjem, praćenjem pacijenata i posle otpusta, formiranjem i održavanjem baze podataka. U redovan rad kabineta spadaju i posete mentora i kontrole sponzora koje traju i po nekoliko dana. Rad u kabinetu za kliničke studije je timski. Vodi se medicinska dokumentacija i posebna dokumentacija neophodna za izvodjenje kliničkih studija. Primenjuju se savremene metode u lečenju pacijenata. Posle izvodjenja studija svi podaci se arhiviraju i čuvaju 15 godina. U okviru sprovodjenja kliničkih studija prikuplja se i šalje laboratorijski materijal i posebno se stara o prijemu i distribuciji pošte i faksova tokom izvodjenja samih studija.
– Takodje se bavi naučno-istraživačkom delatnošću, u smislu praćenja najnovijih naučnih dostignuća u oblasti psihijatrije, mogućnostima implementacije istih u proces rada u Bolnici i realizacijom edukacije zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.
-Naučno-istraživačka delatnost rezultira radovima publikovanim u različitim domaćim i stranim časopisima, odnosno prezentacijama na stručnim kongresima. Zaposleni su dužni da se kontinuirano edukuju i stručno usavršavaju.

Kabinet za kontinuiranu edukaciju


SAVETOVALIŠTA

Savetovalište za epilepsiju
Obavlja preglede i lečenja od epilepsije i različitih epileptičkih sindroma.

Savetovalište za alkoholizam
Obavlja preglede i lečenje bolesnika koji boluju od bolesti zavisnosti od alkohola. Terapija je invidualna i grupna i primenjuje se sistemska porodična terapija

Savetovalište za porodičnu terapiju
Bavi se problemom porodičnog sistema po principa rada sistemske porodične terapije. Radi se sa porodičnim sistemom ili bračnim subsistemom, u zavisnosti od oblika disfunkcionalnosti i ispoljenog simptomatskog ponašanja, sa terapijskim ciljem promene relacija članova sistema u svrhu prevazilaženja disfunkcionalnosti i daljeg rasta i razvoja sistema.

Indikacije za primenu porodične sistemske terapije su:
– porodice sa bračnim problemima, partnerskim problemima.
– porodice sa članom koji ima problem zavisnosti od PAS i alkohola
– porodice sa psihijatrijskim oboljenjem-psihotičnim članom.
– porodice u kojima je zastupljen psihosomatski poremećaj.

DISPANZERI

Dispanzer za dečije i adolescentne psihijatrije
-Obavlja  preventivu, savetodavni i terapijski rad sa decom i omladinom u cilju smanjivanja njihovih psihičkih i somatskih tegoba i lečenje psihičkih poremećaja. -Omogućeno je i u učešće članova porodice u terapijskom procesu i sagledavanje udela članova domaćinstva u nastanku poremećaja i na taj način deca i mladi se ne isključuju iz svoje prirodne sredine-porodice.

Dispanzer dnevne bolnice
Dispanzer Dnevne bolnice se bavi produženim grupnim psihoterapijskim tretmanom integritavnog usmerenja, namenjenog pacijentima sa dijagnozama nepsihotičnih poremećaja ( afektivnim poremećajima, neurotičnim smetnjama, kriznim stanjima, graničnim i drugim poremećajima ličnosti). U tu svrhu, u okviru delatnosti Dispanzera Dnevne bolnice funkcionišu male psihoterapijske grupe ponedeljkom i sredom u koje su uključeni vanbolnički pacijenti kao i pojedini pacijenti sa odeljenja za koje je indikovan produženi psihoterapijski tretman i nakon završenog lečenja u Dnevnoj bolnici.
U posebnim slučajevima se primenjuje i individualni psihoterapijski i savetovdavni tretma eklektičke orijentacije.

Dispanzer za bolesti zavisnosti
Preventivni, savetodavni i terapijski rad pacijenata obolelih od bolesti zavisnosti u cilju smanjivanja njihovih psihičkih i somatskih tegoba i lečenja.


ODELjENJE ZA PSIHOLOŠKU DELATNOST , SOCIJALNI RAD, SPECIJALNU EDUKACIJU I REHABILITACIJU

ODSEK ZA PSIHOLOŠKU DELATNOST

– Odsek za psihološku delatnost obavlja poslove kojima je obuhvaćen tretman hospitalizovanih i ambulantnih punoletnih pacijenata. U okviru ovog odseka obavljaju se svi oblici psihološke dijagnostike i diferencijalne dijagnostike, kao i individualnog i grupnog savetodavnog rada. Pored toga, procenjuju se psihoterapijski kapaciteti pacijenata i testovno evaluiraju rezultati psihoterapijskog rada. Na osnovu rezultata psihološkog testiranja prognozira se dalji tok bolesti i lečenja. Tokom tretmana se u ove svrhe obavljaju redovni retesti.
Obavljaju se psihološki testovi intelektualnih sposobnosti, testovi ličnosti i psihopatoloških tendencija ličnosti, kao i testovi na organicitet – shodno dijagnostičkim kriterijumima i procenama.

– Psiholog učestvuje u timskom vršenju sudsko-psihijatrijskih veštačenja za ambulantne i hospitalizovane pacijente.

– Učestvuje u timskom radu individualne i grupne psihoterapije na bolničkim odeljenjima. Posebno je organizovan grupni rad na odeljenjima za lečenje bolesti zavisnosti, na sudskim odeljenjima, KBT na odeljenjima za afektivne poremećaje, na odeljenjima za akutna stanja, kao i na odeljenjima “F” i “C” gde su većinom pacijenti sa hronificiranim smetnjama.

– Učestvuje u sprovodjenju timske terapije radom i kreativne terapije u saradnji sa radnim terapeutom. Obavlja neuropsihološko ispitivanje ambulantnih i hospitalizovanih pacijenata.

– U okviru tretmana psiholozi daju mišljenja za potrebe postupka procene radne sposobnosti i za potrebe invalidskih komisija.

ODSEK ZA SOCIJALNU ZAŠTITU

– Uzima socijalne anamneze na zahtev bolesničkih odeljenja.

– Predlaže socijalne intervencije na zahtev bolesničkih odeljenja za hospitalizovane bolesnike u koordinacija sa načelnicima odeljenja ili direktorom bolnice.

– Učestvuje u radu forenzičko-lekarskih komisija po njihovom zahtevu

– Daje predloge odgovarajućim organima starateljstva radi postavljanja starateljstva hospitalizovanim bolesnicima u dogovoru sa sudsko lekarskim komisijama i načelnicima odeljenja.

– Vrši povremene kontrole starateljskih obaveza staratelja bolesnika koji su smešteni radi bolesničkog lečenja i prilaže izveštaj i predlog nadležnim starateljskim organima.

– U zajednici sa odeljenjem “R” učestvuje u profesionalnom preorijentisavanju i resocijalizaciji bolesnika.

– Vrši pripreme za otpust bolesnika i stara se o njihovom smeštaju u vanbolničku sredinu ili u odgovarajuće domove prema nalogu načelnika odeljenja.

– Pribavlja odgovarajuće socijalne podatke ( socijalna anketa na terenu ) za bolesnike koji se leče u bolnici, a nemaju potrebne podatke.

ODSEK ZA MEDICINSKU STATISTIKU I INFORMATIKU

– Odsek za medicinsku statistiku i informatiku upravlja poslovina i zadacima iz oblasti zdravstvene statistike i informatike na nivou Bolnice, obezbedjujući maksimum podataka za proučavanje zdravstvenog stanja stanovništva opštine i šire, programiranje mera zdravstvene zaštite i da obezbedjuju neophodno praćenje, usmeravanje i uskladjivanje zdravstvene zaštite iz delokruga rada Bolnice.

– Bavi se razvojem zdravstvenog informacionog sistema.

– Obezbedjuje uslove za rad zdravstvenim i administrativnim radnicima na nivou operativnih sistema, programskih paketa i tehničke opreme.

– Organizuje elektronske baze podataka hospitalizovanihi ambulantnih pacijenata radi prikupljanja, kontrole i sumiranja periodičnih statičkih izveštaja zdravstvene ustanove

– Protokol bolesnika i medicinska dokumentacija u Bolnici (sa prilozima za kompjutersku obradu podataka), vode se za lica kojima se pruža zdravstvena zaštita.